Kao što smo već o tome pisali, proces izmeštanja korisnika iz institucije je složen proces koji podrazumeva sinergiju više aktera i njihovo zajedničko delovanje. Hranitelj, tačnije hraniteljstvo bez koga proces izmeštanja ne bi bio moguć predstavlja oblik zbrinjavanja koji odraslu osobu sa invaliditetom smešta u porodičnu sredinu, tako što osoba boravi u alternativnoj porodici, koja može da zadovolji različite vrste njenih potreba zbog suštine svoje strukture, koja je poput porodične, bitno različita od šablonizovanog načina života u ustanovama.
Postupak hraniteljstva u Republici Srbiji uređen je sa dva pravna akta: Porodični zakon i Zakon o socijalnoj zaštiti.
U članu 119. Porodičnog zakona Republike Srbije istaknuta su prava i dužnosti hranitelja:
Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže i obrazuje dete;
Hranitelj ima dužnost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan život i rad;
Hranitelj ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom.
Zakonom o socijalnoj zaštiti, članom 47. regulišu se usluge smeštaja:
Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u:
1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj);
2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj);
3) prihvatilište;
4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom.
Članom 48. pomenutog zakona regulisan je porodični smeštaj:
Porodičnim smeštajem odraslim i starijim osobama omogućava se održavanje ili poboljšanje kvaliteta života.
Vrste porodičnog smeštaja regulisane su članom 49. zakona o socijalnoj zaštiti:
1) standardni smeštaj;
2) smeštaj uz intenzivnu ili dodatnu podršku;
3) urgentni smeštaj;
4) povremeni smeštaj;
5) druga vrsta smeštaja u drugu porodicu.
Broj hraniteljskih porodica od 2008. godine beleži značajan porast, za tri puta veći u odnosu na 2003. godinu kada su u pitanju hraniteljske porodice za smeštaj dece. Iako prepoznat kao najznačajniji način zbrinjavanja kao alternativa institucionalnom smeštaju, hraniteljstvo za odrasle ne beleži takav porast.
Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na dan 31.12.2016. godini na domskom i porodičnom smeštaju se nalazilo ukupno 14.768 punoletnih korisnika. Od toga je 88% mladih, odraslih i starijih korisnika na domskom, a 12% korisnika na porodičnom smeštaju.
Grafikon:
Punoletni korisnici smeštaja (domski i porodični smeštaj) prema starosti, 2016. godina .
Na dan 31.12.2016. godine, na porodičnom smeštaju bilo je 1.723 punoletnih korisnika (mladi, odrasli i stariji), što je za 12% više nego u prethodnoj godini. U toku 2016. godine doneta su 162 nova rešenja o smeštaju punoletnih korisnika u porodični smeštaj. U polnoj strukturi punoletnih korisnika na porodičnom smeštaju 54% čine žene, a 46% muškarci.
U starosnoj strukturi porodičnog smeštaja punoletnih, slično kao i prethodnih godina, u 2016. godini dominiraju mladi na smeštaju sa 54,2%, odraslih je 28,7%, a starijih korisnika 17,1%.
Iz napred navedenih podataka se vidi da ova vrsta smeštaja za odrasle i starije u praksi nije dovoljno zaživela.
U cilju adekvatne pripreme hranitelja neophodno je realizovati praktičnu obuku sa učešćem korisnika i hranitelja .
Praktičnu obuku je moguće realizovati u okviru „Škole životnih veština“, kao zajednički život korisnika sa potencijalnim hraniteljima. U prostoru nalik onome u kome će živeti u novom okruženju u hraniteljskim porodicama omogućava se korisnicima i hraniteljima da praktično osete sve elemente ovakvog življenja: život u manjim grupama, adaptiranje na novi prostor i ljude, brigu o sebi i prostoru u kome se živi, obavljanje svakodnevnih aktivnosti održavanja lične higijene, higijene prostora, oblačenje i obuvanje, korišćenje kuhinje, ritam dana, kao i organizaciju slobodnog vremena.
Sem razvijenog specijalizovanog hraniteljstva za odrasle, potrebno je razvijati i urgentno hraniteljstvo za zbrinjavanje odraslih osoba sa smetnjama u kriznim situacijama (odsustva porodičnog staranja, žrtava nasilja u porodici, elementarnih nepogoda i dr.)
