• Humanitarna organizacija za pružanje podrške osobama sa smetnjama u mentalnom razvoju.
    Gde se nalazimo?
    Cara Nikolaja II 61a
    ask@ohio.clbthemes.com
    Tel: (+381) 11 33 49 623
    Informacije u vezi posla Email:
    licnipratilac@decjesrce.rs

    Hraniteljstvo za odrasle osobe sa invaliditetom

    Kao što smo već o tome pisali, proces izmeštanja korisnika iz institucije je složen proces koji podrazumeva sinergiju više aktera i njihovo zajedničko delovanje. Hranitelj, tačnije hraniteljstvo bez koga proces izmeštanja ne bi bio moguć predstavlja oblik zbrinjavanja koji odraslu osobu sa invaliditetom smešta u porodičnu sredinu, tako što osoba boravi u alternativnoj porodici, koja može da zadovolji različite vrste njenih potreba zbog suštine svoje strukture, koja je poput porodične, bitno različita od šablonizovanog načina života u ustanovama.

    Postupak hraniteljstva u Republici Srbiji uređen je sa dva pravna akta: Porodični zakon i Zakon o socijalnoj zaštiti.

    U članu 119. Porodičnog zakona Republike Srbije istaknuta su prava i dužnosti hranitelja:
    Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže i obrazuje dete;
    Hranitelj ima dužnost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan život i rad;
    Hranitelj ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom.

    Zakonom o socijalnoj zaštiti, članom 47. regulišu se usluge smeštaja:
    Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u:
    1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj);
    2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj);
    3) prihvatilište;
    4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom.

    Članom 48. pomenutog zakona regulisan je porodični smeštaj:

    Porodičnim smeštajem odraslim i starijim osobama omogućava se održavanje ili poboljšanje kvaliteta života.

    Vrste porodičnog smeštaja regulisane su članom 49. zakona o socijalnoj zaštiti:
    1) standardni smeštaj;
    2) smeštaj uz intenzivnu ili dodatnu podršku;
    3) urgentni smeštaj;
    4) povremeni smeštaj;
    5) druga vrsta smeštaja u drugu porodicu.

    Broj hraniteljskih porodica od 2008. godine beleži značajan porast, za tri puta veći u odnosu na 2003. godinu kada su u pitanju hraniteljske porodice za smeštaj dece. Iako prepoznat kao najznačajniji način zbrinjavanja kao alternativa institucionalnom smeštaju, hraniteljstvo za odrasle ne beleži takav porast.

    Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na dan 31.12.2016. godini na domskom i porodičnom smeštaju se nalazilo ukupno 14.768 punoletnih korisnika. Od toga je 88% mladih, odraslih i starijih korisnika na domskom, a 12% korisnika na porodičnom smeštaju.
    Grafikon:
    Punoletni korisnici smeštaja (domski i porodični smeštaj) prema starosti, 2016. godina .

    shema 2

    Na dan 31.12.2016. godine, na porodičnom smeštaju bilo je 1.723 punoletnih korisnika (mladi, odrasli i stariji), što je za 12% više nego u prethodnoj godini. U toku 2016. godine doneta su 162 nova rešenja o smeštaju punoletnih korisnika u porodični smeštaj. U polnoj strukturi punoletnih korisnika na porodičnom smeštaju 54% čine žene, a 46% muškarci.
    U starosnoj strukturi porodičnog smeštaja punoletnih, slično kao i prethodnih godina, u 2016. godini dominiraju mladi na smeštaju sa 54,2%, odraslih je 28,7%, a starijih korisnika 17,1%.
    Iz napred navedenih podataka se vidi da ova vrsta smeštaja za odrasle i starije u praksi nije dovoljno zaživela.

    U cilju adekvatne pripreme hranitelja neophodno je realizovati praktičnu obuku sa učešćem korisnika i hranitelja .
    Praktičnu obuku je moguće realizovati u okviru „Škole životnih veština“, kao zajednički život korisnika sa potencijalnim hraniteljima. U prostoru nalik onome u kome će živeti u novom okruženju u hraniteljskim porodicama omogućava se korisnicima i hraniteljima da praktično osete sve elemente ovakvog življenja: život u manjim grupama, adaptiranje na novi prostor i ljude, brigu o sebi i prostoru u kome se živi, obavljanje svakodnevnih aktivnosti održavanja lične higijene, higijene prostora, oblačenje i obuvanje, korišćenje kuhinje, ritam dana, kao i organizaciju slobodnog vremena.

    Sem razvijenog specijalizovanog hraniteljstva za odrasle, potrebno je razvijati i urgentno hraniteljstvo za zbrinjavanje odraslih osoba sa smetnjama u kriznim situacijama (odsustva porodičnog staranja, žrtava nasilja u porodici, elementarnih nepogoda i dr.)

    Author avatar
    Dečje srce
    http://decjesrce.rs

    Post a comment

    Your email address will not be published. Required fields are marked *

    Koristimo kolačiće da bismo vam pružili najbolje iskustvo.