Zadovoljstvo nam je da sa dragim prijateljima podelimo vest da smo održali još jednu u nizu, šezdesetu Školu života“ za decu i osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju. Ovaj put smo od 11. do 18.novembra bili na Zlatiboru u odmaralištu “Taxi petrol”,sa trideset i jednim učesnikom, iz Pančeva, Beograda i šire okoline, a sa njima se družilo, brinulo o njima i radilo osam vaspitača. Neki od učesnika su imali priliku da se po prvi put odvoje od svojih porodica i učestvuju na ovakvim programskim aktivnostima. Svakodnevne aktivnosti i maksimalno ispunjen dan raznovrsnim sadržajem ostavlja osmeh na licima učesnika i čini ih srećnim, upravo to je naše najveće zadovljstvo. Organizovan i ispunjen dnevni ritam je prijao kako učesnicima, tako i vaspitačima. Dok je jedna grupa sa vaspitačem išla u prodavnicu i pripremala doručak za celu grupu, ostali drugari su radili gimnastiku.
Loše vreme nas nije sprečilo da svakodnevno, posle doručka, obilazimo različite delove Zlatibora i na taj način se upoznajemo sa okolinom koja nas okružuje. Sve obroke koje smo imali u toku dana su spremali drugari sa svojim vaspitačima, tako da su imali prilike da obavljaju i različite aktivnosti u kuhinji. Posle ručka i popodnevnog odmora uživali smo na radionicama, na kojima smo učili kako da se ponašamo u prodavnici i koristimo novac, kako da se obučemo leti, kako zimi i naravno razvijemo našu maštu i kreativnost prilikom izbora kombinacija određenih komada odeće i boja, kako na jednostavan, lep i iskren način možemo drugima pokazati kako se osećamo… Deo dana koji naši drugari najviše vole jeste diskoteka, na kojoj kroz razne igre kao što su kraoke, najbolji plesni parovi, izbor za mis i mistera, maskenbal i mnoge druge razvijaju takmičarski duh i pokazuju drugarima šta sve znaju. Ovu šezdesetu Školu života ćemo pamtiti i po tome što smo slavili dva rođendana. Pevali smo pesmice, duvali svećice, jeli torte izuzetnog izgleda i ukusa, išli u kafić, da se počastimo i dobro se zabavili.
Četiri volontera je prvi put imalo prilike da učestvuje na sedmodnevnom programu „Školu života“. Kako im je bilo, koliko su novih stvari naučili i koliko su im utisci impresivni, govori činjenica da su svi raspoloženi da se sa nama druze na sledećoj Školi života. Sa željom za učenjem i lepim druženjem, radujemo se i jedva čekamo sledeći sedmodnevni boravak.
Sve ovo naravno ne bi bilo moguće da nije naših mnogih prijatelja koji su svojim nesebičnim doprinosom omogućili učesnicima da se još jednom dobro provedu, druže, zabave i nauče nove životne aktivnosti koje do sada nisu znali.
