Kvalitet života će nam se poboljšati ako izaberemo dobrog životnog partnera, kvalitet rada će nam se poboljšati ako imamo adekvatnog poslovnog partnera, kvalitet usluge koje pružamo će se poboljšati ako se nas više sa različitim znanjima i mogućnostima krećemo ka istom cilju. Dečje srce godinama traži, bira i nalazi partnere. Biramo i biraju nas, a cilj nam uvek ostaje isti, pomagati onima kojima je naša pomoć neophodna.
Ministarstvo rada i socijalne politike nam je ključni partner u ostvarivanju vizije, misije i programskih sadržaja od 2001.godine. Partnerstvo nam učvršćuje zajednički cilj pomoć osobama sa smetnjama u razvoju na celoj teritoriji Srbije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je, u za nas presudnom trenutku koji je trebao da odredi da li će se naš rad biti ograničen na teritoriju Beograda ili ćemo obuhvatiti decu i osobe sa smetnjama u razvoju sa cele teritorije Srbije doniralo 2002. godine rashodovani automobil i na taj način nas usmerili na pomoć ciljnoj grupi gde god da se ona nalazila na teritoriji Srbije.
Ministarstvo vera je prepoznalo važnost aktivnosti programa „Škola života“ za decu i osobe sa smetnjama u mentalnom razvoju i omogućilo nam da u konacima manastira pilotiramo program, po kome smo vremenom postali prepoznatljivi u Srbiji.
Ministarstvo prosvete je prepoznalo i podržalo program „Škola životnih veština“, kao spoj aktivnosti koje su ključne u okviru usluga u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti. Po njihovom kazivanju „aktivnosti koje se sprovode programom „Škola životnih veština“ su neophodne svakom detetu, bez obzira da li ono ima smetnje ili ne“.
Republički zavod za socijalnu zaštitu nas je nakon osnivanja, prepoznao kao organizaciju čiji programski sadržaji bi mogli unaprediti usluge koje se pružaju u zajednici i motivisao nas da akreditujemo postojeće programe. Nakon akreditacije nas je angažovao i preporučivao institucijama i organizacijama koje su imale potrebu za edukacijama svojih zaposlenih.
Fond za socijalne inovacije nam je poverio kao organizaciji sa najvećim renomeom iz oblasti rada sa osobama sa smetnjama u razvoju da pokrenemo projekat „Struktuisanje i institucionalizacija usluge „Dnevni boravak“ u 5 regiona Srbije. Istraživanje koje smo sproveli i objavili korišteno je kao osnova u postavljanju usluge Dnevni boravak na nacionalnom nivou.
Centri za socijalni rad su nas angažovali kao partnere u razvoju i struktuisanju postojećih socijalnih usluga, a partnerstvo smo razvijali kroz formiranje Centara za porodični smeštaj.
Centri za porodični smeštaj su partnerstvo sa nama zasnivali na razvoju specijalizovanog hraniteljstva za decu sa smetnjama u mentalnom razvoju koja su od svog najranijeg detinjstva smeštena u institucijama. Procena i priprema dece i hranitelja, kao i zaposlenih u Centrima omogućila su razvoj procesa deinstitucionalizacije.
Udruženja roditelja i slične organizacije civilnog društva su nam partneri od nastanka 2001. godine, jer je cilj postojanja organizacije zasnovan na pomoći deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama. Ojačavali smo postojeća Udruženja, osnivali ih tamo gde nisu postojali i umrežavali ih na putu ka istom cilju. Od roditelja smo mnogo učili i u ovom partnerstvu pokušavali da budemo podjednako dobri i učenici i učitelji.
Udruženja u okruženju (Crna Gora, Bosna) kao najbliži susedi istog ili sličnog mentaliteta, razvoja i stremljenja tražili smo ista ili slična rešenja za probleme u socijalnoj zaštiti. Srbija je nešto naprednija u procesu transformacije socijalne zaštite, te smo često edukatori kolegama, roditeljima i volonterima u zemljama u okruženju.
Fakulteti tj. naučni radnici sa kojima intezivno sarađujemo na polju naučnog utemeljenja praktično pilotiranih projektnih aktivnosti , instrumenata kojima se procenjuju deca i osobe sa smetnjama u razvoju, kao i kreiranja novih socijalnih usluga. Stručnjaci su sa Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER), Političkih nauka (odsek za socijalni rad) i Filozofskog fakulteta (odsek psihologija).
Škole su nam partneri na polju usluge Lični pratilac deteta i programa „Škola životnih veština“, kao i uključivanju dece koja nisu nikada išla u škole u školski sistem.
UNICEF nas je birao za partnera koji bi mu pomogao u realizaciji programa deinstitucionalizacije velikih institucija koje smeštaju decu sa smetnjama u razvoju i pronalaženje humanijih, boljih i stimulativnijih uslova za život dece, a to je porodica. Kao partneri razvijali smo uslugu „Mala domska zajednica“, pronalazili i motivisali biološke roditelje, razvijali specijalizovano hraniteljstvo, uključivali decu u škole i dnevne boravke itd.
Lokalni donatori kao privatne i društvene firme pokušavaju da svojim humanitarnim radom, volonterizmom i donacijama pomognu funkcionisanje dece i osoba sa smetnjama u razvoju koje naša organizacija zastupa. Neretko se dešava da slučajnim kontaktiranjem dodjemo do neke firme, a da zajednička potreba da pomažemo onima kojima je naša pomoć neophodna naš odnos pretvori u prijateljstvo, koje već godinama traje.
Organizacije u inostranstvu (Češka, Švedska, Austrija, Italija, Bugarska, Engleska, Nemačka itd.) pokušavaju da programekoji su u njihovoj zemlji pokazali dobre rezultate u radu sa osobama sa smetnjama u razvoju inplementiraju kod nas. Prenos znanja je okrenut i od nas prema njima jer je organizovan rad sa decom i osobama sa smetnjama u razvoju u našoj zemlji začet još šezdesetih godina prošlog veka, tako da je naše i praktično i teorijsko znanje veliko. Partnerstvo je neophodno i važno i njima i nama.