U poseti Lokalno inkluzivnom centru Evo ruka

Na naše veliko zadovoljstvo, a na osnovu mapiranja postojećih socijalnih usluga u zajednici u okviru projekta Život van institucije, počeli smo sa obilaskom udrženja i organizacija koje su pružaoci socijalnih usluga. Cilj poseta je razmena iskustava i prenošenje saznanja o potrebama koje imaju kako same osobe sa smetnjama u razvoju, tako i njihove porodice ne bi li se zajedničkom saradnjom podspešilo razvijanje socijalnih usluga i podigao kvalitet postojećih.

Jedno od udruženja koje se na teritoriji grada Beograda bavi pružanjem socijalnih usluga je Lokalno inkluzivni centar Evo ruka. Centar koji se nalazi u Zemun Polju zamišljen je kao društveni centar u lokalnoj zajednici koji se bavi edukacijom i okupljanjem roditelja/staratelja osoba sa invaliditetom, ali i samih osoba invalidititeom i to oko korisnih, zanimljivih i kreativnih društvenih sadržaja. Takođe, u okviru centra pokrenuta je i proizvodnja zimnice kao vid socijalnog preduzetništva i aktivnosti koja omogućava održivost centra. Sa predstavnicima udruženja razmenili smo ideje i iskustva iz oblasti uspostavljanja i pružanja usluga socijalne zaštite. Stvaranje jake mreže saradnika koji usluge podrške pružaju u skladu sa realnim i individualnim potrebama osoba sa smetnjama u razvoju i njihovih porodica je važan segment koji treba ojačati i razvojati kako bi se stvorio sistem podrške za osobe kojima je ona neophodna, a upravo takav model centar Evo ruka aktivno implementira. 

Projekat Život van institucije realizuje Udruženje Imam pravo u saradnji sa H.O. Dečje srce i Komorm za socijalnu zaštitu. Implemntacija projektnih aktivnosti finansirana je od strane Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, tačnije Ministarstvom finansija odeljenje za ugovaranje i finanasiranje programa finansiranih od strane EU, a u okviru programa IPA 2013 Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom nivou.

 

Edukacija stručnjaka iz centara za socijalni rad

U prostorijama H.O Dečje srce 22. i 23. maja održane su dve jednodnevne edukacije u okviru projekta Život van institucije. Na edukacijama je učestvovalo 20 stručnjaka iz 17 beogradskih Centara za socijalni rad.
Tema edukacije bila je: deinstitucionalizacija i resocijalizacija osoba sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama iz rezidencijalnih institucija sa fokusom na razvoju usluga socijalne zaštite u zajednici. Učesnici su razmenjivali svoja dosadašnja iskustva i složili su se da je jako važno da usluge budu dostupne, kao i da se transformišu postojeće i kreiraju nove u skladu sa specifičnim potrebama izmeštenih osoba.
Još jedna od tema koje je obrađena tokom edukacije odnosila se na razvoja specijalizovanog hraniteljstva, kao i na potrebu uvećanja broja hraniteljskih porodica za odrasle. Tokom edukacije kroz praktične primere učesnici su imali prilike da se upoznaju sa svim važnim koracima u procesu izmeštanja osoba sa invaliditetom. Učesnici smatraju da su im dati primeri od velikog značaja u budućem radu, shodno tome da je deinstitucionalizacija i specijalizovano hraniteljstvo osoba sa invaliditetom na samom početku kod nas.
Takođe stručnjaci iz centara istakli su da je nedovoljna informisanost i ne umreženost svih relavantnih aktera za sam proces otežavajuća okolnost i da bi trebalo podizati kapacitete, ne samo lokalne zajednice, već i stručnjaka koji su direktno uključeni u proces izmeštanja osoba sa invaliditetom iz institucija.

Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja

Radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, a u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, regulisane su sledeće oblasti: podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, procena radne sposobnosti, profesionalna rehabilitacija, obaveza zapošljavanja, uslovi za osnivanje i delovanje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, radnih centara i socijalnih preduzeća, kao i druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.


U cilju podsticanja i pružanja podrške u zapošljavanju osoba sa invaliditetom Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja koje obuhvataju mere i programe profesionalne rehabilitacije, kao i programe podsticanja zapošljavanja za nezaposlene osobe sa invaliditetom i poslodavce, organizuje i učestvuje u proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.

Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osoba sa invaliditetom neophodnih za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili posebnim uslovima.

Radna sposobnost (po definiciji sa medicinskog aspekta) jeste sposobnost pojedinaca da obavlja posao, koji se može valorizovati na trežištu rada. To je s druge strane sposobnost organizma da u toku rada održi unutrašnju fiziološku ravnotežu i da po prestanku rada brzo i u potpunosti uspostavi sve oblike ravnoteže koji su odstupali od normalnih vrednosti.

Osim trenutnog stanja zdravlja na radnu sposobnost utiču još mnogi faktori: radno mesto, porodične i socijalne prilike, navike, klimatski uslovi i drugi koji pojedinačno i kumulativno odredjuju čovekovu psihofizičku celinu, odnosno bitno na nju utiču i samim tim imaju uticaj na radnu sposobnost ljudi.

Iz predhodnih stavova videli smo da opšte zdravstveno stanje čoveka u velikoj meri utiče na stepen njegove radne sposobnosti. Shodno tome znamo da je bitan segment dokumentacije koju prilaže svako od nas kad se javlja na bilo koji konkurs za zaposlenje i uverenje nadležne medicinske službe – medicine rada, o našoj opštoj zdravstvenoj sposobnosti za konkretni posao, gde na kraju nadležni lekar na osnovu sprovedenih pregleda daje mišljenje o sposobnosti nekog lica za obavljanje konkretnog posla.

Da bi neko lice, u statusu osobe sa invaliditetom u smislu čl.9 st.6 Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju, moglo naći i održati zaposlenje, nadležnoj službi NSZ mora se podneti zahtev za procenu radne sposobnosti. Za te potrebe NSZ ima posebnu komisiju, koja vrši procenu radne sposobnosti.
Komisija je organ veštačenja republičkog fonda PIO, koji čine: lekar veštak RF PIO, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik NSZ.

Komisija sačinjava, nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti na osnovu čega NSZ donosi rešenje o proceni radne sposobnosti, mogućnost zaposlenja i održanja zaposlenja, koje se dostavlja podnosiocu zahteva poštom ili ga preuzima lično u nadležnoj filijali NSZ.

Radna sposobnost se ocenjuje na osnovu sledeće skale:
1. 0 stepen – ako kod nekog lica ne postoje teškoće i prepreke na radu – odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost.
2. I stepen – ukoliko su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima.
3. II stepen – ako su teškoće i prepreke umanjene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima.
4. III stepen – ako su teškoće i prepreke potpune i višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenjeni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu bez obzira na zanimanje ili poslove.
Lice kome je utvrdjen 0 stepen u skladu sa pomenutim zakonom ne stiče status osobe sa invaliditetom. Pošto su mnoge osobe sa invaliditetom imale procenu radne sposobnosti pre stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju i rehabilitaciji OSI, često smo mogli čuti negodovanja zbog ponovne potrebe iste procene, pa ćemo napomenuti još jednom da je procena ovim zakonom mnogo detaljnije i preciznije regulisana, što se tiče kriterijuma i načina. Polazeći od toga, ona ne samo da olakšava zaposlenje OSI i održanje zaposlenja već i većem broju lica iz ove kategorije omogućava, kako da steknu zaposlenje tako i da ga održe.
Procena radne sposobnosti predstavlja prvi korak koji osoba sa invaliditetom mora da napravi, kako bi joj bile dostupne aktivne mere zapošljavanja. Naravno, osoba sa invaliditetom nije primorana na procenu radne sposobnosti. Osoba sa invaliditetom može, ukoliko želi, da se zaposli i bez procene radne sposobnosti, mada u tom slučaju ne može da koristi podršku u okviru aktivnih mera zapošljavanja. Ipak, kako je procena radne sposobnosti osnov za ostvarivanje podrške na osnovu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, procena radne sposobnosti je jedan od najvažnijih faktora u zapošljavanju osoba sa invaliditetom i primeni ovog zakona. Tokom procene radne sposobnosti, komisija koju vodi lekar određuje šta osoba može da radi, a šta ne, i koji vidovi podrške su potrebni datoj osobi, odnosno određuje da li osoba uopšte može da se zaposli, i ukoliko da, da li pod opštim ili posebnim uslovima.

Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom se bliže reguliše procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuje sposobnost osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova, samostalno ili uz službu podrške. Pravilnikom se definišu kriterijumi, način i troškovi procene radne sposobnosti, koju obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje.

U vezi sa procenom radne sposobnosti evidentiraju se problemi:
1. Kriterijumimi procene – da li postoji i kakvi su kriterijumi na osnovu kojih se određuje stepen radne sposobnosti i da li je podela radne sposobnosti na ovako definisane stepene adekvatna;
2. Procedure procene – tome da li je trenutni način procene, koji je zasnovan pre sva na osnovu medicinske dokumentacije i intervjua sa osobom, dovoljan za kvalitetnu procenu radne sposobnosti;
3. Rezultati procene – da li je nalaz procene koristan za osobe sa invaliditetom i poslodavce u smislu određivanja potrebne podrške i prilagođavanja radnog mesta ili ne. Jedno od važnih pitanja, koje je vezano za samu prirodu procene radne sposobnosti je operacionalizacija kategorija radne sposobnosti.

Postoje kriterijumi na osnovu kojih se vrši procena i svrstavanje osoba u različite kategorije radne sposobnosti, odnosno kako se određuje da je neko prvi, drugi ili treći stepen u odnosu na radnu sposobnost. Medjutim i pored toga, dešava se da osobe sa različitom prirodom i intenzitetom potrebne podrške svrstavaju u isti stepen podrške, pa u tom smislu procena nije u dovoljnoj meri specifična.

Drugi, još veći problem procene radne sposobnosti je to što se procena radne sposobnost vrši samo na osnovu medicinske dokumentacije i intervjua sa osobom, bez detaljnije procene efikasnosti osobe u realnoj radnoj sredini. Ma koliko dobri bili medicinski podaci o samoj osobi, stručno urađen intervju, pitanje je koliko samo na osnovu ovih podataka može da se predvidi šta konkretna osoba može da radi, kakva joj je podrška potrebna da se uključi u proces rada, odnosno koja prilagođenost radnog mesta.

Pošto se ovakav način procene radne sposobnosti zasniva pre svega na medicinskim podacima o bolesti, procene u većoj meri govore o tome šta osoba ne može da radi, a ne šta može. Takve procene nisu u dovoljnoj meri individualizovane, odnosno često su suviše opšte, nekada neprecizne i nedovoljno korisne krajnjim korisnicima – osobi sa invaliditetom i poslodavcima, što je na kraju merilo adekvatnosti same procedure. Stiče se utisak da je potrebna preciznija procena radne sposobnosti osobe za određen posao i detaljnije informacije o potrebnoj podrški.

Način, troškovi i kriterijumi za procenu radne sposobnosti osoba sa invaliditetom

Od 01.01.2014.godine primenjuje se Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom.

Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši se na način kojim se obezbeđuje poštovanje ličnosti i dostojanstva, kao i zaštita podataka o ličnosti, u svim fazama postupka.

Ocena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši se sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuju sposobnosti osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova samostalno ili uz službe podrške.
U postupku ocene radne sposobnosti primenjuje se ocena telesnih funkcija i stepen oštećenja tih funkcija kao i ocena socijalnih, psiholoških i drugih faktora koji utiču na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa principima definisanim Međunarodnom klasifikacijom funkcionisanja, invaliditeta i zdravlja.

Hraniteljstvo za odrasle osobe sa invaliditetom

Kao što smo već o tome pisali, proces izmeštanja korisnika iz institucije je složen proces koji podrazumeva sinergiju više aktera i njihovo zajedničko delovanje. Hranitelj, tačnije hraniteljstvo bez koga proces izmeštanja ne bi bio moguć predstavlja oblik zbrinjavanja koji odraslu osobu sa invaliditetom smešta u porodičnu sredinu, tako što osoba boravi u alternativnoj porodici, koja može da zadovolji različite vrste njenih potreba zbog suštine svoje strukture, koja je poput porodične, bitno različita od šablonizovanog načina života u ustanovama.

Postupak hraniteljstva u Republici Srbiji uređen je sa dva pravna akta: Porodični zakon i Zakon o socijalnoj zaštiti.

U članu 119. Porodičnog zakona Republike Srbije istaknuta su prava i dužnosti hranitelja:
Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže i obrazuje dete;
Hranitelj ima dužnost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan život i rad;
Hranitelj ima pravo na naknadu u skladu sa zakonom.

Zakonom o socijalnoj zaštiti, članom 47. regulišu se usluge smeštaja:
Usluga smeštaja obezbeđuje se smeštajem korisnika u:
1) srodničku, hraniteljsku i drugu porodicu za odrasle i starije (u daljem tekstu: porodični smeštaj);
2) dom za smeštaj korisnika, uključujući male domske zajednice (u daljem tekstu: domski smeštaj);
3) prihvatilište;
4) druge vrste smeštaja, u skladu sa zakonom.

Članom 48. pomenutog zakona regulisan je porodični smeštaj:

Porodičnim smeštajem odraslim i starijim osobama omogućava se održavanje ili poboljšanje kvaliteta života.

Vrste porodičnog smeštaja regulisane su članom 49. zakona o socijalnoj zaštiti:
1) standardni smeštaj;
2) smeštaj uz intenzivnu ili dodatnu podršku;
3) urgentni smeštaj;
4) povremeni smeštaj;
5) druga vrsta smeštaja u drugu porodicu.

Broj hraniteljskih porodica od 2008. godine beleži značajan porast, za tri puta veći u odnosu na 2003. godinu kada su u pitanju hraniteljske porodice za smeštaj dece. Iako prepoznat kao najznačajniji način zbrinjavanja kao alternativa institucionalnom smeštaju, hraniteljstvo za odrasle ne beleži takav porast.

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na dan 31.12.2016. godini na domskom i porodičnom smeštaju se nalazilo ukupno 14.768 punoletnih korisnika. Od toga je 88% mladih, odraslih i starijih korisnika na domskom, a 12% korisnika na porodičnom smeštaju.
Grafikon:
Punoletni korisnici smeštaja (domski i porodični smeštaj) prema starosti, 2016. godina .

shema 2

Na dan 31.12.2016. godine, na porodičnom smeštaju bilo je 1.723 punoletnih korisnika (mladi, odrasli i stariji), što je za 12% više nego u prethodnoj godini. U toku 2016. godine doneta su 162 nova rešenja o smeštaju punoletnih korisnika u porodični smeštaj. U polnoj strukturi punoletnih korisnika na porodičnom smeštaju 54% čine žene, a 46% muškarci.
U starosnoj strukturi porodičnog smeštaja punoletnih, slično kao i prethodnih godina, u 2016. godini dominiraju mladi na smeštaju sa 54,2%, odraslih je 28,7%, a starijih korisnika 17,1%.
Iz napred navedenih podataka se vidi da ova vrsta smeštaja za odrasle i starije u praksi nije dovoljno zaživela.

U cilju adekvatne pripreme hranitelja neophodno je realizovati praktičnu obuku sa učešćem korisnika i hranitelja .
Praktičnu obuku je moguće realizovati u okviru „Škole životnih veština“, kao zajednički život korisnika sa potencijalnim hraniteljima. U prostoru nalik onome u kome će živeti u novom okruženju u hraniteljskim porodicama omogućava se korisnicima i hraniteljima da praktično osete sve elemente ovakvog življenja: život u manjim grupama, adaptiranje na novi prostor i ljude, brigu o sebi i prostoru u kome se živi, obavljanje svakodnevnih aktivnosti održavanja lične higijene, higijene prostora, oblačenje i obuvanje, korišćenje kuhinje, ritam dana, kao i organizaciju slobodnog vremena.

Sem razvijenog specijalizovanog hraniteljstva za odrasle, potrebno je razvijati i urgentno hraniteljstvo za zbrinjavanje odraslih osoba sa smetnjama u kriznim situacijama (odsustva porodičnog staranja, žrtava nasilja u porodici, elementarnih nepogoda i dr.)

Održan je još jedan sastanak projektnog tima

U prostorijama H.O Dečje srce održan je još jedan sastanak projektnog tima projekta Život van institucije. Tokom sastanka projektni tim je evaluirao uspešnost dosadašnje realizacije aktivnosti uz detaljno planiranje budućih projektnih koraka.
Analiza završenog procesa mapiranja u rezidencijalnim institucijama širom Srbije jedna je od tema kojoj je posvećen veći deo sastanka shodno tome da na osnovu podataka dobijenih mapiranjem stičemo celovitu sliku o svakom mapiranom korisniku i njegovim individualnim potrebama. Kako bi pružili adekvatnu pomoć i podršku korisnicima, informacije o njihovom svakodnevnom funkcionisanju, sposobnostima, stepenu funkcionalnosti i neophodne podrške u svim važnijim domenima životnih aktivnosti koji su ispitivani, su nam od velikog značaja. Adekvatnim odgovorom na njihove potrebe doprinećemo uspešnom izmeštanju iz instutucija u biološke ili hraniteljske porodice i socijalnoj inkluziji. Takođe, još jedna od važnijih tema koja je pokrenuta odnosila se na planiranje edukacije pružaoca socijalnih usluga, a čija realizacija svakako predstavlja jedan korak bliže ka uspešnom izmštanju osoba iz institucije.
Život van institucije je naziv projekta koji Humanitarna organizacija Dečje srce realizuje u saradnji sa Komorom socijalne zaštite i udruženjem Imam pravo iz Aleksinca kao nosiocem projekta. Implementacija projektnih aktivnosti finansirana je od strane Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, tačnije Ministarstvom finansija, odeljenje za ugovaranje i finansiranje programa finansiranih od strane EU, au okviru programa IPA 2013 Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom novou.

Poseta ustanovi za decu i mlade - Sremčica

Ko što već dobro znamo, Život van institucije naziv je projekta koji ima za cilj poboljšanje kvaliteta života osoba sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama kroz njihovo izmeštanje iz ustanova u biološke ili hraniteljske porodice. Ovom projektnom aktivnošću je obuhvaćeno 80 osoba sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama koje su poreklom sa teritorije grada Beograda, a koje se nalaze na smeštaju u institucijama rezidencijalnog tipa širom Srbije: Tešica, Kulina, Čurug, Male Pčelice, Sremčica, Oton, Tutin, Srce u jabuci, Veliki Popovac, Stamnica.
Tim stručnjaka H.O Dečje srce posetio je ustanovu za decu i mlade - Sremčica, sa željom ostvarivanja kontinuirane saradnje ove ustanove i naše organizacije, i tom prilikom se upoznali sa korisnicima koji su obuhvaćeni procesom mapiranja, njihovim svakodnevnim aktivnostima unutar ustanove, kao i njihovim potrebama.
Takođe, tokom posete razgovarali smo sa našim maperima, koji su sa nama podelili svoje iskustvo govoreći o značaju koji je za njih imala edukacija i praktični primeri tokom nje, kao i saradnja sa mentorima. Realizacijom projektnih aktivnosti aktivno radimo na osnaživanju kapaciteta pružaoca usluga, porodica i šire društvene zajednice, a poseta ustanovi Sremčica i upoznavanje sa korisnicima obuhvaćenim ovim procesom, još jednom nam je ukazala na važnost i kompleksnost procesa deinstitucionalizacije i procene korisnika koja joj prethodi.
Život van institucije je naziv projekta koji Humanitarna organizacija Dečje srce realizuje u saradnji sa Komorom socijalne zaštite i udruženjem Imam prav iz Aleksinca kao nosiocem projekta. Implementacija projektnih aktivnosti finansirana je od strane Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, tačnije Ministarstvom finansija, odeljenje za ugovaranje i finansiranje programa finansiranih od strane EU, au okviru programa IPA 2013 Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom novou.

 

Mapiranje je i dalje u toku

U rezidencijalnim institucijama širom Srbije naši maperi neumorno rade na prikupljanju podataka o korisnicima koji će biti izmešteni iz institucija u biološke ili hraniteljske porodice. Proces mapiranja omogućiće nam da sagledamo potrebe korisnika i njegove mogućnosti iz jednog drugačijeg ugla.
Proces mapiranja je složen proces koji nam daje podatke o specifičnim potrebama korisnika, stepenu neophodne podrške, ali i o njihovim mogućnostima. Mapiranjem dobijamo podatke o svakodnevnom funkcionisanju korisnika, održavanju lične higijene, samostalnosti prilikom oblačenja, uzimanju obroka, stepenu socijalizacije i komunikacije. Svaka potreba, želja i stav korisnika se indetifikuju i postaju podatak na osnovu kog se izrađuje funkcionalni profil i individualni plan.
Jedan od najvećih izazova u procesu mapiranja jeste upravo objektivnost u proceni. Nakon dugog rada sa korisnicima, nije moguće biti nepristrasan. Zbog kompleksnosti prosesa, mentori redovno održavaju mentorske sastanke, kako bi pregledali dokumentaciju i diskutovali o narednim koracima.
Život van institucije je naziv projekta koji Humanitarna organizacija „Dečje srce“ realizuje u saradnji sa Komorom socijalne zaštite i udruženjem „Imam pravo“ iz Aleksinca kao nosiocem projekta, u okviru programa IPA 2013 Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom novou. Implementacija projektnih aktivnosti finansirana je od strane Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, tačnije Ministarstvom finansija, odeljenje za ugovaranje i finansiranje programa finansiranih od strane EU.

 

Započet je proces mapiranja

Svako od nas ima pravo na život u zajednici, pa tako i osobe sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama. Uz razvoj mreže podrške i pomoći osobama sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama i njihovim porodicama, moguće je odgovoriti na sve vrste njihovih potreba. Upravo iz tog razloga projekat Život van institucije implementira model kojim se povezuju svi neophodni akteri za uspešnu realizaciju procesa deinstitualizacije i njihovog uključivanja u zajednicu.
Sa zadovoljstvom vas obaveštamo da je započeto mapiranje osoba koje se nalaze u rezidentnim institucijama širom Srbije, a poreklom su iz Beograda. Rezidencijalne institucije koje su uključene ovim projektom su: Othon, Tutin, Čurug, Sremčica, Male pčelice, Tešica, Stamnica, Veliki popovac, Srce u jabuci, Kuline. Analizom dobijenih podataka dobićemo informacije o specifičnim potrebama korisnika i njihovim mogućnostima, kao i neophodnom stepenu podrške.
Kroz pružanje zajedničke podrške osobama sa mentalnim i/ili intelektualnim smetnjama smanjićemo potrebu za njihovim smeštajem u institucije i osnažiti kapacitete zajednice. Potrebno je da svi podržimo jedni druge kada je to najpotrebnije, snaga društva ogleda se u zajedničkom delovanju i uspešnom prevazilaženju kriznih situacija.
Život van institucije je naziv projekta koji Humanitarna organizacija „Dečje srce“ realizuje u saradnji sa Komorom socijalne zaštite i udruženjem „Imam pravo“ iz Aleksinca kao nosiocem projekta, u okviru programa IPA 2013 Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom novou. Implementacija projektnih aktivnosti finansirana je od strane Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, tačnije Ministarstvom finansija, odeljenje za ugovaranje i finansiranje programa finansiranih od strane EU.

Održana konferencija za medije

Na konferenciji za medije 23. novembra 2017 koja je održana  u press centru UNS-a, Bratislava Stojković - predsednica udruženja Imam pravo, Goran Rojević - direktor H.O. Dečje srce i Igor Bošnjaković - direkotor Komore socijalne zaštite, predstavilisu ciljeve i faze razvoja projekta Život van institucije.

Svojim obraćanjem predstavnici porojekta istakli su da će se projektne aktivnosti relizovati kroz više sledno struktuisanih faza. Prvi korak je mapiranje, odnosno propoznavanje i izdvajanje 80 osoba koje su smeštene u institucijama rezidencijalnog tipa, kao i 45 osoba koje su u potencijalnom riziku od smeštanja u institucije zbog oslabljenih bioloških ili hraniteljskih porodica ili su pak već izmeštene i nalaze se u porodičnolikom okruženju. Samom Procesu deinstitucionalizacije prethodiće detaljna analiza dobijenih podataka, edukacija zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite,  priprema porodica za smeštaj, istraživanje potreba izmeštenih osoba, podizanje svesti šire javnosti i pozivanje na zajedničko delovanje.

Kao što to i nauka pokazuje -  život u porodičnom okruženju najstimulativniji je za razvoj, osamostaljivanje i funkcionisanje u društvu. Osećaj porodične sigurnosti i podrška su važna i dobra osnova u borbi sa razvojnim poteškoćama.

Strategije razvoja sistema socijalne zaštite i planovi reforma predstavljaju dug proces za čiju je uspešnu realizaciju neophodno delovanje svih nas, delovanje društva u celini.  Realizacijom projekta povećaće se broj matičnih i hraniteljskih porodica u kojima će živeti osobe sa posebnim potrebama i stvariće se uslovi za razvoj novih usluga socijalne zaštite u zajednici. Pitanje transformacije društva je pitanje svih nas, i zato je neophodno da zajedno delujemo i stvaramo društvo po meri svakog čovek, ističu predstavnici projekta. Više o konferenciji na linku koji sledi: link sa medijske konferencije projekta Život van institucije

 

Edukacija mapera

Još jedan od bitnih koraka u procesu deinstitucionalizacije je edukacija budućih mapera. Dvodnevna edukacija održana je u periodu od 30. novembra do 01. decembra kada je edukovano 18 zaposlenih u rezidencijalnim institucijama u kojima će se ujedno i realizovati proces mapiranja. Tokom obuke budući maperi upoznati su sa kreiranom dokumentacijiom i protokolom koji je neophodno u potpunosti ispoštovati prilikom procene korisnika. Procesom mapiranja biće obuhvaćeno 80 osoba sa smetnjama u razvoju koje su rođene u Beogradu, a sada se nalaze u rezidenicjalnim institucijama širom Srbije: Tešica, Kulina, Čurug, Male Pčelice, Sremčica, Oton, Tutin, Srce u jabuci, Veliki Popovac, Stamnica. Nakon procesa mapiranja razviće se funkcionalni profil svih 80 mapiranih korisnika, kao i individualni plan rada za svakog od njih.

Projekat Život van institucije Humanitarna organizacija Dečje srce realizuje u saradnji sa Komorom socijalne zaštite i udruženjem Imam pravo iz Aleksinca kao nosiocem pojekta. Implementacija projektnih aktivnosti finansirana je od strane Evropske unije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, tačnije Ministarstvom finansija, odeljenje za ugovaranje i finansiranje programa finansiranih od strane EU, a u okviru programa IPA 2013 Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom nivou.

Sponzori

Budimo u kontaktu

Možete da nas kontaktirate na jedan od sledećih načina:

Tel:(+381) 11 33 49 623
Fax:(+381) 11 33 49 623
E-pošta: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
WWW:www.decjesrce.rs