Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja

Radi stvaranja uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada, a u skladu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, regulisane su sledeće oblasti: podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom, procena radne sposobnosti, profesionalna rehabilitacija, obaveza zapošljavanja, uslovi za osnivanje i delovanje preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, radnih centara i socijalnih preduzeća, kao i druga pitanja od značaja za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom.


U cilju podsticanja i pružanja podrške u zapošljavanju osoba sa invaliditetom Nacionalna služba za zapošljavanje sprovodi mere aktivne politike zapošljavanja koje obuhvataju mere i programe profesionalne rehabilitacije, kao i programe podsticanja zapošljavanja za nezaposlene osobe sa invaliditetom i poslodavce, organizuje i učestvuje u proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.

Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja obuhvata medicinske, socijalne i druge kriterijume kojima se utvrđuju mogućnosti i sposobnosti osoba sa invaliditetom neophodnih za uključivanje na tržište rada i obavljanje konkretnih poslova samostalno ili uz službu podrške, odnosno mogućnosti zapošljavanja pod opštim ili posebnim uslovima.

Radna sposobnost (po definiciji sa medicinskog aspekta) jeste sposobnost pojedinaca da obavlja posao, koji se može valorizovati na trežištu rada. To je s druge strane sposobnost organizma da u toku rada održi unutrašnju fiziološku ravnotežu i da po prestanku rada brzo i u potpunosti uspostavi sve oblike ravnoteže koji su odstupali od normalnih vrednosti.

Osim trenutnog stanja zdravlja na radnu sposobnost utiču još mnogi faktori: radno mesto, porodične i socijalne prilike, navike, klimatski uslovi i drugi koji pojedinačno i kumulativno odredjuju čovekovu psihofizičku celinu, odnosno bitno na nju utiču i samim tim imaju uticaj na radnu sposobnost ljudi.

Iz predhodnih stavova videli smo da opšte zdravstveno stanje čoveka u velikoj meri utiče na stepen njegove radne sposobnosti. Shodno tome znamo da je bitan segment dokumentacije koju prilaže svako od nas kad se javlja na bilo koji konkurs za zaposlenje i uverenje nadležne medicinske službe – medicine rada, o našoj opštoj zdravstvenoj sposobnosti za konkretni posao, gde na kraju nadležni lekar na osnovu sprovedenih pregleda daje mišljenje o sposobnosti nekog lica za obavljanje konkretnog posla.

Da bi neko lice, u statusu osobe sa invaliditetom u smislu čl.9 st.6 Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju, moglo naći i održati zaposlenje, nadležnoj službi NSZ mora se podneti zahtev za procenu radne sposobnosti. Za te potrebe NSZ ima posebnu komisiju, koja vrši procenu radne sposobnosti.
Komisija je organ veštačenja republičkog fonda PIO, koji čine: lekar veštak RF PIO, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik NSZ.

Komisija sačinjava, nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti na osnovu čega NSZ donosi rešenje o proceni radne sposobnosti, mogućnost zaposlenja i održanja zaposlenja, koje se dostavlja podnosiocu zahteva poštom ili ga preuzima lično u nadležnoj filijali NSZ.

Radna sposobnost se ocenjuje na osnovu sledeće skale:
1. 0 stepen – ako kod nekog lica ne postoje teškoće i prepreke na radu – odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost.
2. I stepen – ukoliko su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima.
3. II stepen – ako su teškoće i prepreke umanjene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje koje lice može da obavlja, a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima.
4. III stepen – ako su teškoće i prepreke potpune i višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenjeni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od 1/3 radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu bez obzira na zanimanje ili poslove.
Lice kome je utvrdjen 0 stepen u skladu sa pomenutim zakonom ne stiče status osobe sa invaliditetom. Pošto su mnoge osobe sa invaliditetom imale procenu radne sposobnosti pre stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju i rehabilitaciji OSI, često smo mogli čuti negodovanja zbog ponovne potrebe iste procene, pa ćemo napomenuti još jednom da je procena ovim zakonom mnogo detaljnije i preciznije regulisana, što se tiče kriterijuma i načina. Polazeći od toga, ona ne samo da olakšava zaposlenje OSI i održanje zaposlenja već i većem broju lica iz ove kategorije omogućava, kako da steknu zaposlenje tako i da ga održe.
Procena radne sposobnosti predstavlja prvi korak koji osoba sa invaliditetom mora da napravi, kako bi joj bile dostupne aktivne mere zapošljavanja. Naravno, osoba sa invaliditetom nije primorana na procenu radne sposobnosti. Osoba sa invaliditetom može, ukoliko želi, da se zaposli i bez procene radne sposobnosti, mada u tom slučaju ne može da koristi podršku u okviru aktivnih mera zapošljavanja. Ipak, kako je procena radne sposobnosti osnov za ostvarivanje podrške na osnovu Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, procena radne sposobnosti je jedan od najvažnijih faktora u zapošljavanju osoba sa invaliditetom i primeni ovog zakona. Tokom procene radne sposobnosti, komisija koju vodi lekar određuje šta osoba može da radi, a šta ne, i koji vidovi podrške su potrebni datoj osobi, odnosno određuje da li osoba uopšte može da se zaposli, i ukoliko da, da li pod opštim ili posebnim uslovima.

Pravilnikom o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom se bliže reguliše procena radne sposobnosti osoba sa invaliditetom sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuje sposobnost osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova, samostalno ili uz službu podrške. Pravilnikom se definišu kriterijumi, način i troškovi procene radne sposobnosti, koju obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje.

U vezi sa procenom radne sposobnosti evidentiraju se problemi:
1. Kriterijumimi procene – da li postoji i kakvi su kriterijumi na osnovu kojih se određuje stepen radne sposobnosti i da li je podela radne sposobnosti na ovako definisane stepene adekvatna;
2. Procedure procene – tome da li je trenutni način procene, koji je zasnovan pre sva na osnovu medicinske dokumentacije i intervjua sa osobom, dovoljan za kvalitetnu procenu radne sposobnosti;
3. Rezultati procene – da li je nalaz procene koristan za osobe sa invaliditetom i poslodavce u smislu određivanja potrebne podrške i prilagođavanja radnog mesta ili ne. Jedno od važnih pitanja, koje je vezano za samu prirodu procene radne sposobnosti je operacionalizacija kategorija radne sposobnosti.

Postoje kriterijumi na osnovu kojih se vrši procena i svrstavanje osoba u različite kategorije radne sposobnosti, odnosno kako se određuje da je neko prvi, drugi ili treći stepen u odnosu na radnu sposobnost. Medjutim i pored toga, dešava se da osobe sa različitom prirodom i intenzitetom potrebne podrške svrstavaju u isti stepen podrške, pa u tom smislu procena nije u dovoljnoj meri specifična.

Drugi, još veći problem procene radne sposobnosti je to što se procena radne sposobnost vrši samo na osnovu medicinske dokumentacije i intervjua sa osobom, bez detaljnije procene efikasnosti osobe u realnoj radnoj sredini. Ma koliko dobri bili medicinski podaci o samoj osobi, stručno urađen intervju, pitanje je koliko samo na osnovu ovih podataka može da se predvidi šta konkretna osoba može da radi, kakva joj je podrška potrebna da se uključi u proces rada, odnosno koja prilagođenost radnog mesta.

Pošto se ovakav način procene radne sposobnosti zasniva pre svega na medicinskim podacima o bolesti, procene u većoj meri govore o tome šta osoba ne može da radi, a ne šta može. Takve procene nisu u dovoljnoj meri individualizovane, odnosno često su suviše opšte, nekada neprecizne i nedovoljno korisne krajnjim korisnicima – osobi sa invaliditetom i poslodavcima, što je na kraju merilo adekvatnosti same procedure. Stiče se utisak da je potrebna preciznija procena radne sposobnosti osobe za određen posao i detaljnije informacije o potrebnoj podrški.

Način, troškovi i kriterijumi za procenu radne sposobnosti osoba sa invaliditetom

Od 01.01.2014.godine primenjuje se Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom.

Procena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši se na način kojim se obezbeđuje poštovanje ličnosti i dostojanstva, kao i zaštita podataka o ličnosti, u svim fazama postupka.

Ocena radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja vrši se sagledavanjem medicinskih, socijalnih i drugih kriterijuma kojima se utvrđuju sposobnosti osobe sa invaliditetom u cilju uključivanja na tržište rada i obavljanja konkretnih poslova samostalno ili uz službe podrške.
U postupku ocene radne sposobnosti primenjuje se ocena telesnih funkcija i stepen oštećenja tih funkcija kao i ocena socijalnih, psiholoških i drugih faktora koji utiču na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja u skladu sa principima definisanim Međunarodnom klasifikacijom funkcionisanja, invaliditeta i zdravlja.

Sponzori

Budimo u kontaktu

Možete da nas kontaktirate na jedan od sledećih načina:

Tel:(+381) 11 33 49 623
Fax:(+381) 11 33 49 623
E-pošta: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
WWW:www.decjesrce.rs