У сусрету „Школи Животних вештина“

Програм „Школе Животних вештина“ , која подразумева припрему корисника за излазак из институција и прелазак у хранитељске породице ће се одржати на Златибору у периоду од 09.09. до 12.09.2018. године. Ово је један од најважнијих корака ка реализацији предвиђених пројектних циљева и измештању корисника из резиденцијалних институција. У програму ће учествовати сви кључни актери који су укључени у процес припреме, као и потенцијални корисници који ће бити измештени из институција у хранитељске породице.

Живот ван институције је назив пројекта који Хуманитарна организација „Дечје срце“ реализује у сарадњи са Комором социјалне заштите и удружењем „Имам право“ из Алексинца као носиоцем пројекта, у оквиру програма ИПА 2013 Развој ефикасних услуга у заједници у области образовања и социјалне заштите на локалном новоу. Имплементација пројектних активности финансирана је од стране Европске уније у Србији, у сарадњи са Владом Републике Србије, тачније Министарством финансија, одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ.

Едукација стручњака из центара за социјални рад

У просторијама Х.О Дечје срце 22. и 23. маја одржане су две једнодневне едукације у оквиру пројекта Живот ван институције. На едукацијама је учествовало 20 стручњака из 17 београдских Центара за социјални рад.
Тема едукације била је: деинституционализација и ресоцијализација особа са менталним и/или интелектуалним сметњама из резиденцијалних институција са фокусом на развоју услуга социјалне заштите у заједници. Учесници су размењивали своја досадашња искуства и сложили су се да је јако важно да услуге буду доступне, као и да се трансформишу постојеће и креирају нове у складу са специфичним потребама измештених особа.
Још једна од тема које је обрађена током едукације односила се на развоја специјализованог хранитељства, као и на потребу увећања броја хранитељских породица за одрасле. Током едукације кроз практичне примере учесници су имали прилике да се упознају са свим важним корацима у процесу измештања особа са инвалидитетом. Учесници сматрају да су им дати примери од великог значаја у будућем раду, сходно томе да је деинституционализација и специјализовано хранитељство особа са инвалидитетом на самом почетку код нас.
Такође стручњаци из центара истакли су да је недовољна информисаност и не умреженост свих релавантних актера за сам процес отежавајућа околност и да би требало подизати капацитете, не само локалне заједнице, већ и стручњака који су директно укључени у процес измештања особа са инвалидитетом из институција.

Процена радне способности и могућности запослења или одржања запослења

Ради стварања услова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом на тржиште рада, а у складу са Законом о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, регулисане су следеће области: подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, процена радне способности, професионална рехабилитација, обавеза запошљавања, услови за оснивање и деловање предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, радних центара и социјалних предузећа, као и друга питања од значаја за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.


У циљу подстицања и пружања подршке у запошљавању особа са инвалидитетом Национална служба за запошљавање спроводи мере активне политике запошљавања које обухватају мере и програме професионалне рехабилитације, као и програме подстицања запошљавања за незапослене особе са инвалидитетом и послодавце, организује и учествује у процени радне способности и могућности запослења или одржања запослења.

Процена радне способности и могућности запослења или одржања запослења обухвата медицинске, социјалне и друге критеријуме којима се утврђују могућности и способности особа са инвалидитетом неопходних за укључивање на тржиште рада и обављање конкретних послова самостално или уз службу подршке, односно могућности запошљавања под општим или посебним условима.

Радна способност (по дефиницији са медицинског аспекта) јесте способност појединаца да обавља посао, који се може валоризовати на трежишту рада. То је с друге стране способност организма да у току рада одржи унутрашњу физиолошку равнотежу и да по престанку рада брзо и у потпуности успостави све облике равнотеже који су одступали од нормалних вредности.

Осим тренутног стања здравља на радну способност утичу још многи фактори: радно место, породичне и социјалне прилике, навике, климатски услови и други који појединачно и кумулативно одредјују човекову психофизичку целину, односно битно на њу утичу и самим тим имају утицај на радну способност људи.

Из предходних ставова видели смо да опште здравствено стање човека у великој мери утиче на степен његове радне способности. Сходно томе знамо да је битан сегмент документације коју прилаже свако од нас кад се јавља на било који конкурс за запослење и уверење надлежне медицинске службе – медицине рада, о нашој општој здравственој способности за конкретни посао, где на крају надлежни лекар на основу спроведених прегледа даје мишљење о способности неког лица за обављање конкретног посла.

Да би неко лице, у статусу особе са инвалидитетом у смислу чл.9 ст.6 Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању, могло наћи и одржати запослење, надлежној служби НСЗ мора се поднети захтев за процену радне способности. За те потребе НСЗ има посебну комисију, која врши процену радне способности.
Комисија је орган вештачења републичког фонда ПИО, који чине: лекар вештак РФ ПИО, специјалиста медицине рада, психолог и стручни радник НСЗ.

Комисија сачињава, налаз, мишљење и оцену радне способности на основу чега НСЗ доноси решење о процени радне способности, могућност запослења и одржања запослења, које се доставља подносиоцу захтева поштом или га преузима лично у надлежној филијали НСЗ.

Радна способност се оцењује на основу следеће скале:
1. 0 степен – ако код неког лица не постоје тешкоће и препреке на раду – односно уколико су занемарљиве и не утичу на радну способност.
2. И степен – уколико су тешкоће и препреке мале и утичу на радну способност у односу на занимање или послове које лице може да обавља, а омогућавају запошљавање под посебним условима.
3. ИИ степен – ако су тешкоће и препреке умањене, односно знатне у односу на занимање које лице може да обавља, а омогућавају запошљавање под посебним условима.
4. ИИИ степен – ако су тешкоће и препреке потпуне и вишеструке, односно лице се не може запослити или одржати запослењени под општим ни под посебним условима, односно чији је радни учинак мањи од 1/3 радног учинка запосленог на уобичајеном радном месту без обзира на занимање или послове.
Лице коме је утврдјен 0 степен у складу са поменутим законом не стиче статус особе са инвалидитетом. Пошто су многе особе са инвалидитетом имале процену радне способности пре ступања на снагу Закона о запошљавању и рехабилитацији ОСИ, често смо могли чути негодовања због поновне потребе исте процене, па ћемо напоменути још једном да је процена овим законом много детаљније и прецизније регулисана, што се тиче критеријума и начина. Полазећи од тога, она не само да олакшава запослење ОСИ и одржање запослења већ и већем броју лица из ове категорије омогућава, како да стекну запослење тако и да га одрже.
Процена радне способности представља први корак који особа са инвалидитетом мора да направи, како би јој биле доступне активне мере запошљавања. Наравно, особа са инвалидитетом није приморана на процену радне способности. Особа са инвалидитетом може, уколико жели, да се запосли и без процене радне способности, мада у том случају не може да користи подршку у оквиру активних мера запошљавања. Ипак, како је процена радне способности основ за остваривање подршке на основу Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, процена радне способности је један од најважнијих фактора у запошљавању особа са инвалидитетом и примени овог закона. Током процене радне способности, комисија коју води лекар одређује шта особа може да ради, а шта не, и који видови подршке су потребни датој особи, односно одређује да ли особа уопште може да се запосли, и уколико да, да ли под општим или посебним условима.

Правилником о ближем начину, трошковима и критеријумима за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом се ближе регулише процена радне способности особа са инвалидитетом сагледавањем медицинских, социјалних и других критеријума којима се утврђује способност особе са инвалидитетом у циљу укључивања на тржиште рада и обављања конкретних послова, самостално или уз службу подршке. Правилником се дефинишу критеријуми, начин и трошкови процене радне способности, коју обавља Национална служба за запошљавање.

У вези са проценом радне способности евидентирају се проблеми:
1. Критеријумими процене – да ли постоји и какви су критеријуми на основу којих се одређује степен радне способности и да ли је подела радне способности на овако дефинисане степене адекватна;
2. Процедуре процене – томе да ли је тренутни начин процене, који је заснован пре сва на основу медицинске документације и интервјуа са особом, довољан за квалитетну процену радне способности;
3. Резултати процене – да ли је налаз процене користан за особе са инвалидитетом и послодавце у смислу одређивања потребне подршке и прилагођавања радног места или не. Једно од важних питања, које је везано за саму природу процене радне способности је операционализација категорија радне способности.

Постоје критеријуми на основу којих се врши процена и сврставање особа у различите категорије радне способности, односно како се одређује да је неко први, други или трећи степен у односу на радну способност. Медјутим и поред тога, дешава се да особе са различитом природом и интензитетом потребне подршке сврставају у исти степен подршке, па у том смислу процена није у довољној мери специфична.

Други, још већи проблем процене радне способности је то што се процена радне способност врши само на основу медицинске документације и интервјуа са особом, без детаљније процене ефикасности особе у реалној радној средини. Ма колико добри били медицински подаци о самој особи, стручно урађен интервју, питање је колико само на основу ових података може да се предвиди шта конкретна особа може да ради, каква јој је подршка потребна да се укључи у процес рада, односно која прилагођеност радног места.

Пошто се овакав начин процене радне способности заснива пре свега на медицинским подацима о болести, процене у већој мери говоре о томе шта особа не може да ради, а не шта може. Такве процене нису у довољној мери индивидуализоване, односно често су сувише опште, некада непрецизне и недовољно корисне крајњим корисницима – особи са инвалидитетом и послодавцима, што је на крају мерило адекватности саме процедуре. Стиче се утисак да је потребна прецизнија процена радне способности особе за одређен посао и детаљније информације о потребној подршки.

Начин, трошкови и критеријуми за процену радне способности особа са инвалидитетом

Од 01.01.2014.године примењује се Правилник о ближем начину, трошковима и критеријумима за процену радне способности и могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом.

Процена радне способности и могућности запослења или одржања запослења врши се на начин којим се обезбеђује поштовање личности и достојанства, као и заштита података о личности, у свим фазама поступка.

Оцена радне способности и могућности запослења или одржања запослења врши се сагледавањем медицинских, социјалних и других критеријума којима се утврђују способности особе са инвалидитетом у циљу укључивања на тржиште рада и обављања конкретних послова самостално или уз службе подршке.
У поступку оцене радне способности примењује се оцена телесних функција и степен оштећења тих функција као и оцена социјалних, психолошких и других фактора који утичу на радну способност и могућност запослења или одржања запослења у складу са принципима дефинисаним Међународном класификацијом функционисања, инвалидитета и здравља.

Хранитељство за одрасле особе са инвалидитетом

Као што смо већ о томе писали, процес измештања корисника из институције је сложен процес који подразумева синергију више актера и њихово заједничко деловање. Хранитељ, тачније хранитељство без кога процес измештања не би био могућ представља облик збрињавања који одраслу особу са инвалидитетом смешта у породичну средину, тако што особа борави у алтернативној породици, која може да задовољи различите врсте њених потреба због суштине своје структуре, која је попут породичне, битно различита од шаблонизованог начина живота у установама.

Поступак хранитељства у Републици Србији уређен је са два правна акта: Породични закон и Закон о социјалној заштити.

У члану 119. Породичног закона Републике Србије истакнута су права и дужности хранитеља:
Хранитељ има право и дужност да чува, подиже и образује дете;
Хранитељ има дужност да се посебно стара да се дете оспособи за самосталан живот и рад;
Хранитељ има право на накнаду у складу са законом.

Законом о социјалној заштити, чланом 47. регулишу се услуге смештаја:
Услуга смештаја обезбеђује се смештајем корисника у:
1) сродничку, хранитељску и другу породицу за одрасле и старије (у даљем тексту: породични смештај);
2) дом за смештај корисника, укључујући мале домске заједнице (у даљем тексту: домски смештај);
3) прихватилиште;
4) друге врсте смештаја, у складу са законом.

Чланом 48. поменутог закона регулисан је породични смештај:

Породичним смештајем одраслим и старијим особама омогућава се одржавање или побољшање квалитета живота.

Врсте породичног смештаја регулисане су чланом 49. закона о социјалној заштити:
1) стандардни смештај;
2) смештај уз интензивну или додатну подршку;
3) ургентни смештај;
4) повремени смештај;
5) друга врста смештаја у другу породицу.

Број хранитељских породица од 2008. године бележи значајан пораст, за три пута већи у односу на 2003. годину када су у питању хранитељске породице за смештај деце. Иако препознат као најзначајнији начин збрињавања као алтернатива институционалном смештају, хранитељство за одрасле не бележи такав пораст.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, на дан 31.12.2016. години на домском и породичном смештају се налазило укупно 14.768 пунолетних корисника. Од тога је 88% младих, одраслих и старијих корисника на домском, а 12% корисника на породичном смештају.
Графикон:
Пунолетни корисници смештаја (домски и породични смештај) према старости, 2016. година .

shema 2

На дан 31.12.2016. године, на породичном смештају било је 1.723 пунолетних корисника (млади, одрасли и старији), што је за 12% више него у претходној години. У току 2016. године донета су 162 нова решења о смештају пунолетних корисника у породични смештај. У полној структури пунолетних корисника на породичном смештају 54% чине жене, а 46% мушкарци.
У старосној структури породичног смештаја пунолетних, слично као и претходних година, у 2016. години доминирају млади на смештају са 54,2%, одраслих је 28,7%, а старијих корисника 17,1%.
Из напред наведених података се види да ова врста смештаја за одрасле и старије у пракси није довољно заживела.

У циљу адекватне припреме хранитеља неопходно је реализовати практичну обуку са учешћем корисника и хранитеља .
Практичну обуку је могуће реализовати у оквиру „Школе животних вештина“, као заједнички живот корисника са потенцијалним хранитељима. У простору налик ономе у коме ће живети у новом окружењу у хранитељским породицама омогућава се корисницима и хранитељима да практично осете све елементе оваквог живљења: живот у мањим групама, адаптирање на нови простор и људе, бригу о себи и простору у коме се живи, обављање свакодневних активности одржавања личне хигијене, хигијене простора, облачење и обување, коришћење кухиње, ритам дана, као и организацију слободног времена.

Сем развијеног специјализованог хранитељства за одрасле, потребно је развијати и ургентно хранитељство за збрињавање одраслих особа са сметњама у кризним ситуацијама (одсуства породичног старања, жртава насиља у породици, елементарних непогода и др.)

Одржан је још један састанак пројектног тима

У просторијама Х.О Дечје срце одржан је још један састанак пројектног тима пројекта Живот ван институције. Током састанка пројектни тим је евалуирао успешност досадашње реализације активности уз детаљно планирање будућих пројектних корака.
Анализа завршеног процеса мапирања у резиденцијалним институцијама широм Србије једна је од тема којој је посвећен већи део састанка сходно томе да на основу података добијених мапирањем стичемо целовиту слику о сваком мапираном кориснику и његовим индивидуалним потребама. Како би пружили адекватну помоћ и подршку корисницима, информације о њиховом свакодневном функционисању, способностима, степену функционалности и неопходне подршке у свим важнијим доменима животних активности који су испитивани, су нам од великог значаја. Адекватним одговором на њихове потребе допринећемо успешном измештању из инстутуција у биолошке или хранитељске породице и социјалној инклузији. Такође, још једна од важнијих тема која је покренута односила се на планирање едукације пружаоца социјалних услуга, а чија реализација свакако представља један корак ближе ка успешном измштању особа из институције.
Живот ван институције је назив пројекта који Хуманитарна организација Дечје срце реализује у сарадњи са Комором социјалне заштите и удружењем Имам право из Алексинца као носиоцем пројекта. Имплементација пројектних активности финансирана је од стране Европске уније у Србији, у сарадњи са Владом Републике Србије, тачније Министарством финансија, одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ, ау оквиру програма ИПА 2013 Развој ефикасних услуга у заједници у области образовања и социјалне заштите на локалном новоу.

Посета установи за децу и младе - Сремчица

Ко што већ добро знамо, Живот ван институције назив је пројекта који има за циљ побољшање квалитета живота особа са менталним и/или интелектуалним сметњама кроз њихово измештање из установа у биолошке или хранитељске породице. Овом пројектном активношћу је обухваћено 80 особа са менталним и/или интелектуалним сметњама које су пореклом са територије града Београда, а које се налазе на смештају у институцијама резиденцијалног типа широм Србије: Тешица, Кулина, Чуруг, Мале Пчелице, Сремчица, Отон, Тутин, Срце у јабуци, Велики Поповац, Стамница.
Тим стручњака Х.О Дечје срце посетио је установу за децу и младе - Сремчица, са жељом остваривања континуиране сарадње ове установе и наше организације, и том приликом се упознали са корисницима који су обухваћени процесом мапирања, њиховим свакодневним активностима унутар установе, као и њиховим потребама.
Такође, током посете разговарали смо са нашим маперима, који су са нама поделили своје искуство говорећи о значају који је за њих имала едукација и практични примери током ње, као и сарадња са менторима. Реализацијом пројектних активности активно радимо на оснаживању капацитета пружаоца услуга, породица и шире друштвене заједнице, а посета установи Сремчица и упознавање са корисницима обухваћеним овим процесом, још једном нам је указала на важност и комплексност процеса деинституционализације и процене корисника која јој претходи.
Живот ван институције је назив пројекта који Хуманитарна организација Дечје срце реализује у сарадњи са Комором социјалне заштите и удружењем Имам прав из Алексинца као носиоцем пројекта. Имплементација пројектних активности финансирана је од стране Европске уније у Србији, у сарадњи са Владом Републике Србије, тачније Министарством финансија, одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ, ау оквиру програма ИПА 2013 Развој ефикасних услуга у заједници у области образовања и социјалне заштите на локалном новоу.

 

Мапирање је и даље у току

У резиденцијалним институцијама широм Србије наши мапери неуморно раде на прикупљању података о корисницима који ће бити измештени из институција у биолошке или хранитељске породице. Процес мапирања омогућиће нам да сагледамо потребе корисника и његове могућности из једног другачијег угла.
Процес мапирања је сложен процес који нам даје податке о специфичним потребама корисника, степену неопходне подршке, али и о њиховим могућностимa. Мапирањем добијамо податке о свакодневном функционисању корисника, одржавању личне хигијене, самосталности приликом облачења, узимању оброка, степену социјализације и комуникације. Свака потреба, жеља и став корисника се индетификују и постају податак на основу ког се израђује функционални профил и индивидуални план.
Један од највећих изазова у процесу мапирања јесте управо објективност у процени. Након дугог рада са корисницима, није могуће бити непристрасан. Због комплексности просеса, ментори редовно одржавају менторске састанке, како би прегледали документацију и дискутовали о наредним корацима.
Живот ван институције је назив пројекта који Хуманитарна организација „Дечје срце“ реализује у сарадњи са Комором социјалне заштите и удружењем „Имам право“ из Алексинца као носиоцем пројекта, у оквиру програма ИПА 2013 Развој ефикасних услуга у заједници у области образовања и социјалне заштите на локалном новоу. Имплементација пројектних активности финансирана је од стране Европске уније у Србији, у сарадњи са Владом Републике Србије, тачније Министарством финансија, одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ.

 

Започет је процес мапирања

Свако од нас има право на живот у заједници, па тако и особе са менталним и/или интелектуалним сметњама. Уз развој мреже подршке и помоћи особама са менталним и/или интелектуалним сметњама и њиховим породицама, могуће је одговорити на све врсте њихових потреба. Управо из тог разлога пројекат Живот ван институције имплементира модел којим се повезују сви неопходни актери за успешну реализацију процеса деинституализације и њиховог укључивања у заједницу.
Са задовољством вас обавештамо да је започето мапирање особа које се налазе у резидентним институцијама широм Србије, а пореклом су из Београда. Резиденцијалне институције које су укључене овим пројектом су: Отхон, Тутин, Чуруг, Сремчица, Мале пчелице, Тешица, Стамница, Велики поповац, Срце у јабуци, Кулине. Анализом добијених података добићемо информације о специфичним потребама корисника и њиховим могућностима, као и неопходном степену подршке.
Кроз пружање заједничке подршке особама са менталним и/или интелектуалним сметњама смањићемо потребу за њиховим смештајем у институције и оснажити капацитете заједнице. Потребно је да сви подржимо једни друге када је то најпотребније, снага друштва огледа се у заједничком деловању и успешном превазилажењу кризних ситуација.
Живот ван институције је назив пројекта који Хуманитарна организација „Дечје срце“ реализује у сарадњи са Комором социјалне заштите и удружењем „Имам право“ из Алексинца као носиоцем пројекта, у оквиру програма ИПА 2013 Развој ефикасних услуга у заједници у области образовања и социјалне заштите на локалном новоу. Имплементација пројектних активности финансирана је од стране Европске уније у Србији, у сарадњи са Владом Републике Србије, тачније Министарством финансија, одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ.

Одржана конференција за медије

На конференцији за медије 23. новембра 2017 која је одржана у прес центру УНС-а, Братислава Стојковић - председница удружења Имам право, Горан Ројевић - директор Х.О. Дечје срце и Игор Бошњаковић - дирекотор Коморе социјалне заштите, представили су циљеве и фазе развоја пројекта Живот ван институције.
Својим обраћањем представници поројекта истакли су да ће се пројектне активности релизовати кроз више следно структуисаних фаза. Први корак је мапирање, односно пропознавање и издвајање 80 особа које су смештене у институцијама резиденцијалног типа, као и 45 особа које су у потенцијалном ризику од смештања у институције због ослабљених биолошких или хранитељских породица или су пак већ измештене и налазе се у породичноликом окружењу. Самом Процесу деинституционализације претходиће детаљна анализа добијених података, едукација запослених у установама социјалне заштите, припрема породица за смештај, истраживање потреба измештених особа, подизање свести шире јавности и позивање на заједничко деловање.
Као што то и наука показује - живот у породичном окружењу најстимулативнији је за развој, осамостаљивање и функционисање у друштву. Осећај породичне сигурности и подршка су важна и добра основа у борби са развојним потешкоћама.
Стратегије развоја система социјалне заштите и планови реформа представљају дуг процес за чију је успешну реализацију неопходно деловање свих нас, деловање друштва у целини. Реализацијом пројекта повећаће се број матичних и хранитељских породица у којима ће живети особе са посебним потребама и ствариће се услови за развој нових услуга социјалне заштите у заједници. Питање трансформације друштва је питање свих нас, и зато је неопходно да заједно делујемо и стварамо друштво по мери сваког човек, истичу представници пројекта. Више о кенференцији на линку који следи:линк са медијске конференције пројекта Живот ван институције

Остваривање сарадње пружаоца социјалне заштите и социјалних услуга

Као што је већ споменуто у претходном чланку, саставна карика у процесу измештања особа из резиденцијалних институција представља умрежавање пружаоца социјалне заштите и социјалних услуга. Пројектом Живот ван институције планирано је да се измести 5 особа које су рођене у Београду и које се налазе на смештају широм Србије. Шири, шири, везани пешкири - добро позната древна дечија игра и сама нам на симболичан начин објашњава значај умрежености, снаге ,воље и далекосежност заједничког деловања. Јачањем мреже сарадника, корак смо ближе остварењу нашег циља. У том погледу, пројектом је остварена сарадња са 10 резиденцијалних институција широм Србије, и ако је првобитно планирано 9. Оставрена сарадња од круцијалне је важности за успешно реализовану активност мапирања, а којом ће се проценти степен неопходне подршке особа које ће изаћи из институције.

Пројекат Живот ван институције Хуманитарна организација Дечје срце реализује у сарадњи са Комором социјалне заштите и удружењем Имам право из Алексинца као носиоцем појекта. Имплементација пројектних активности финансирана је од стране Европске уније, Делегације Европске уније у Србији, у сарадњи са Владом Републике Србије, тачније Министарством финансија, одељење за уговарање и финансирање програма финансираних од стране ЕУ, а у оквиру програма ИПА 2013 Развој ефикасних услуга у заједници у области образовања и социјалне заштите на локалном нивоу.

Спонзори

Будимо у контакту

Можете да нас контактирате на један од следећих начина:

Тел: (+381) 11 33 49 623
Факс: (+381) 11 33 49 623
Е-пошта: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Сајт: www.decjesrce.rs